Najlepša žena u gradu

(Neke od ovih priča prvi put su se pojavile u sledećim časopisima: Open Siti, Nola Ekspres, Najt, Adam, Piks, Berkli Barb i Evergrin Rivju) Glasovi za Bukovskog još uvek pristižu. Izgleda da nema neutralnog stava – ljudi ga izgleda ili vole ili mrze. Priče o njegovom sopstvenom životu i postupcima su isto toliko neobuzdane i uvrnute kao i same priče koje je pisao. Na neki način, Bukovski je bio legenda svog vremena... ludak, usamljenik, ljubavnik... nežan, opak... nikada isti... ovo su izuzetne priče koje izbijaju iz njegovog silovitog i poremećenog života... užasne i svete, to su priče koje ne možete čitati i ostati ikada više isti. Bukovski... „profesionalni narušitelj mira... laureat losanđeleskog podzemnog sveta (pisao je sa) ludom romantičnom upornošću da su gubitnici manje varalice od pobednika, i sa gnevnim saučešćem za izgubljene duše.“ Džek Krol, Njusvik Priče iz zbirki Priče o običnom ludilu i Najlepša žena u gradu izvorno su objavljene u jednom tomu Erekcije, ejakulacije, egzibicije i uopšte priče o običnom ludilu.